Павле Савић

Павле Савић је рођен у Солуну, тадашњој Отоманској империји, 1909. године. Због посла свог оца ветеринара, породица је у доба његовог детињства често мењала место боравка. Рано детињство је провео у Алексинцу и Свилајнцу.

Опширније...

Браћа Рајт

После дугих припрема, студиозног проучавања и егзактног експериментисања браћа Рајт, Орвил (Orville Wright; 1871-1948.) и Вилбур Wilbur Wrighт, 1867-1912.) успeли су званично да изведу први контролисани лет летелицом са мотором, тежом од ваздуха,

Опширније...

Вернер Карл Хајзенберг

Рођен је 5. децембра 1901. године Вицбургу, Немачка, где је 1906. са пет година уписао основну школу, у којој је провео наредне три године. Године 1910. Сели се у Минхен где је његов отац именован за професора грчког језика на универзитету. После годину дана уписао је гимназију Максимилијан, у којој је његов деда био директор.

Опширније...

Роберт Фултон

Роберт Фултон је био амерички инжењер, конструктор и изумитељ. Рођен је у месту Мала Британија (Little Britain), Пенсилванија, 14.новембра 1765. године.  Још као дете интересовао се за механику и правио иновације на чамцима.

Опширније...

Тјурингова машина

Алан Матисон Тјуринг (Alan Mathison Turing) (1912.-1954.) је британски математичар и криптограф који се сматра оцем модерних компјутера. За време другог светског рата је радио у Блетчли Парку (Bletchley Park) и саградио машину помоћу које су савезници могли читати немачке поруке шифриране преко Енигма уређаја који је имао 15x1019комбинација.

Опширније...

Српска академија наука и уметности

Установљена је 1. новембра 1886. године под називом Српска краљевска академија, основним законом који је изгласала скупштина, а краљ Милан Обреновић обнародовао у Нушу. Закон се звао Основни закон Краљевско-српске академије и њиме је било одређено да прве академике бира сам краљ, а да потом академици у будуће сами бирају нове чланове. Прве академике поставио је сам краљ који је био и заштитник Академије.

Опширније...

Први јавни лет у Србији

16. октобра 1910. године се на суботичком коњском тркалишту окупило око 7000 људи, по неким подацима и пуних 10.000. Да би сакупио новац потребан да настави успешно летење и да врати дугове у које је ушао због целог подухвата, Сарић је наплаћивао карте, по цени од једну или две круне. Али по обичају, веома мало људи дошло је у тај део где су се карте наплаћивале, а већина, око 80 посто посматрача стајала је около и седела на крову оближње фабрике.

Опширније...