Инсекти- најважније штеточине у воћарству са освртом на инсекте Србије

Инсекти (Insecta) у воћарству играју значајну улогу, јер су најбројнији и свуда су распрострањени.За инсекте је карактеристично то што се могу наћи свуда и у свакој прилици, а многе врсте још увек нису описане.

Многа су питања која се односе на начин на који су настала крила инсекта и даље нејасна. Крила су омогућила инсектима да заузму станиште које је до тада било потпуно неискоришћено, пружила су им прилику да се домогну тешко доступне хранеи да лакше побегну од грабљивица. Крила су инсектима пружила предност у освајању света и претворил их у најразноврснија створења на свету.         

 

Неки од првих инсеката са  примитивним крилима али способним за лет, су били они из реда Ephemeropterae или ,,водени цветови’’.

 

slika1

 

Данас, најбројнији инсекти су из реда Lepidopterae или лептира. Животни циклус  једног инсекта се састоји из фаза преображаја, зависи да ли су инсекти са потпуном метаморфозом или непотпуном. Поред Lepidopterae, ред Coleopterae је такође бројан. Након појављивања ових редова, догађа се велики преокрет у еволуцији лета код инсекта и настаје сасвим нов начин полагања крила. Инсекти добијају до сада нову могућност – савијање крила преко абдомена у току омора.

 

 

Након ове промене настаје много нових редова попут скакаваца, бубашваба, корисних оса и досадних мува.

Најбројнији инсекти наше земље су из реда Lepidopterae или лептира, а самим тим и најлепши, а на другом месту су инсекти из реда Coleopterae или тврдокрилци.

 

Тело инсеката је подељено на 3 дела – главу, груди и трбух. Сваки део обавља одређене функције. На глави су смештени разни органи и чула која омогућавају узимање хране, оријентацију у простору, проналажење хране, женки, чуло мириса, додира, слуха, укуса и равнотеже. На грудном делу, са доње стране, налази се три пара правих чланковитих ногу. Са леђне стране, такодје на грудима, код одраслих инсеката, налазе се крила. У трбушном делу концентрисани су унутрашњи органи: средње и задње црево, масно ткиво, органи за излучивање и полни органи. Тело инсекта је покривено споља чврстом хитинизираном кутикулом. Она представља скелет инсекта и штити тело од механичких повреда, губитка водеи других неповољних услова средине.

 

Такође преовладавају и инсекти из реда Homopterae  или кога чине лисне ваши и стенице које су "мали непријатељи" воћарско-виноградарске производње и самим тим, њихово сузбијање је много компликованије и теже.

Што се тиче њиховог сузбијања, не постоји један инсектицид који може уништити све инсекте-штеточине на једној парцели. За сваког инсекта постоји одређени инсектицид чија се активна материја мора променити одмах након појаве резистентности на исту.

 

slika2

 

Са освртом на нашу земљу и на то да је позната по воћарско-виноградарској производњи, исто тако постоји и онај период најезде штеточина попут инсеката као што су: губар (Limantria dispar), дудовац (Hyphantria cunea), жутотрба (Euproctis chrysorrhoea), калифорнијска штитаста ваш (Quadraspidiotus perniciosus), крушкина бува (Psylla pyri), јабучни цветојед (Anthonomus pomorum), мали воћни поткорњак (Scolytus rugulosus), крушкин цветојед (Anthonomus pyri), јабучни смотавац (Carpocapsa pomonella), јабучни стаклокрилац (Synanthedon myopaeformis), велики мразовац (Hibernia defoliaria), јабукова оса (Hibernia defoliaria), шљивина штитаста ваш (Lecanum corni), лисне ваши брескве (Aphididae sp.), мајски гундељ (Melolontha melolontha), шљивин смотавац (Grapholita funebrana), бресквин смотавац (Cydia molesta), глоговац (Aporia crataegi), трешњина мува (Rhagoletis cerasi), црна и жута шљивина оса (Hoplocampa minuta и  H.flava), јагодин и малинин цветојед (Anthonomus rubi), јагодин сврдлаш (Rhynchites germanicus), малинина буба (Byturus tomentosus), филоксера (Phyloxera vastatrix), жути и сиви смотавац винове лозе (Lobesia botrana и Eupoecilia ambiguella).

 

slikaБиографија:

Зовем се Палић Марија, рођена сам 12.10.1991. године у  Смедеревској Паланци. Завршила сам основну школу "Ђорђе Јовановић" у  Селевцу, Текстилно-технолошку и пољопривредну школу "Деспот Ђурађ" у Смедереву.

Дипломирала сам на ВТШСС У Пожаревцу на смеру Агрономија, јуна  2013. године.

 

 

Преузмите комплетан текст дипломског рада